Na pola puta ovog 68. izdanja Kanskog festivala, treba navesti jednu slabost izbora, a naročito zvanične konkurencije.

Za sada dominira jedan odličan film, Mia Madre, Nanni Morettija A dva prava otkrića, od kojih su oba evropski filmovi, obilježila su njegovih prvih šest dana. Među njima je prvi film Mađara Nemes-a, Le Fils de Saul i treći film Joachim Trier-a, Plus fort que les bombes.

Vratićemo se na krajnje preglomaznu i veoma neujednačenu prisutnost francuskih filmova, ali, zbog ostalih izbora, danas treba zaviriti u različite djelove festivala, kako bismo, uprkos svemu, našli veoma lijepa filmska ostvarenja. Dakle, ovo su tri jako lijepa filma, koji su krajnje neuporedivi. A ipak, svaki na svoj način razvija putovanje, ne u prostoru niti u vremenu, već u samom duhu svojih protagonista.

Oni to čine uspijevajući da na kreativan način pridruže ono što obično pripada različitim, ako ne i kontradiktornim oblastima, dokumentarac i fantastiku, naraciju i magiju, fikciju i poeziju.

Treći dugometražni film mladog talentovanog norveškog sineaste Joachim Trier-a, Plus fort que les bombes (Takmičarska selekcija) uskočio je u vrtoglavi proces koji zovemo anamneza – tj. obnavljanje onoga što je predstavljalo višestruku priča o četiri člana porodice, nakon nestanka majke koja ostavlja oca i dva sina u različitim stanjima svijesti i emocija u odnosu na ovaj događaj.

Jean-Michel Frodon
Prevela: Nina Bukilić

http://blog.slate.fr/projection-publique/2015/05/19/trier-weerasethakul-nicholovitch/