16-17

Camera Lucida: Posebna gosca I clanica medjunarodnog zirija bila je kultna glumica Mira Furlan, kojim povodom i kojim nacinom ste stigli do nje, a ona je prihvatila podrsku festival, sto je divno. Mediji su to odlicno pokrili, delovalo je inspirativno za vecinom nas iz kuture i filma, sto je to bas postovana Mira Furlan.

Nebojsa: Moram reci da mi je izuzetno drago cuti ovo od vas. Ovo daje posebnu inspiraciju za organizaciju sledecih izdanja festivala kao iza njegov razvoj, jer to je i jedna od ideje ovog festivala, da potice, da pokrece I da snagu I inspiraciju svima iz kulture, a ne samo iz oblasti filma.
Povod kojim sam odabrao Miru Furlan da bude specijalni gost festivala je u sustini namera da ona bude deo medzunarodnog cetvoroclanog zirija. Razlog za to je svakako njen znacaj u celu regionalnu kinematografiju, kao i to sto je ona izuzetan umetnik koja iskreno voli filmsku umetnost i evropski autorski film. A dodatno je to sto nema neko od srednjih ili malo uzraslijih generacija koji je ne postuje i ne voli. Mislim da ne mozete pozeleti vise.

Moram potvrditi da su uistinu mediji bili blagonakloni i ideji i festivala, a osobito Miri. Ona je lik, glumica, umetnica koja je ostavila silni trag u jugoslovenskoj kinematografiji, i drago mi je da to nije izbledelo, nego se tokom vremena jos i pojacalo kao utisak. Njena pojava za prvi put na filmskom festival u Makedoniji izazvalo je veliku medijsku paznju I drago mi je bilo da su vecinom makedonskih medija to otpratili na visokom nivou. Mira Furlan je specijalno dosla i za prvu konferenciju za stampu festivala. Bila je to konferencija za pamcenje, jedna konferencija za stampu koja je bila toliko posecena gde su prisustvovali vecinom makedonskih novinara I predstavnika medijskih kuca. Ohrabrujuce je da je posle duzeg vremena u fokusu bila umetnost u nasoj zemlji. Mira je srdacan i iskren covek, neposredna, a velika umetnica i bila tamo da odgovori na sva pitanja i da veliki broj intervjue.

Camera Lucida: U toku je priprema drugog festivalskog izdanja, kakav je programski plan za drugo izdanje idali ce vam Agencija za film R. Makedonije poddrzati festival? Kakva je vasa sponzorsko-donatorska politika i strategija za ovu drugu festivalsku godinu 2017?

Nebojsa: Programski plan festivala je ambiciozan ali realan i ostvarljiv. Oska festivalskog programa je oficijalna selekcija debitantskog i drugog filma, sto je i glavni program koji produzava da bude kompetitivni i za koji cemo se potruditi da donesemo najsvezije filmove iz svih krajeva sveta. Namera je da to bude jedan saren program koji ce biti slika svetskog kulturoloskog diverziteta. Ove godine imacemo nekoliko osvezenja. Imacemo program “Posveceno” u sklopu kome ce biti prikazani filmovi jednog velikog svetskog reditelja koji ce biti i gost festivala. Imacemo dve nove programe koje ce biti posvecene deci, kao i jedan program koji ce biti u cilju dati fokus jednoj veoma ozbiljnoj svetskoj kinematografiji koja nije bila pretstavljena u Makedoniji. U delu sa kratkim filmovima formiran je novi program, a to je “Makedonski kratki” gde ce biti prikazani selektovani filmovi od najnovije makedonske produkcije. Imamo jos nekoliko iznenadzenja u delu festivalskog koncepta i programskog dela koje cemo pretstaviti malo kasnije u toku godine.
Oko podrske festival moram istaci da je festival vec podrzan sa strane Grada Skoplja za sto smo izuzetno zahvalni. Imali smo divnu suradnju, kakvu smo pozeleli. Neverovatno je koliko su ljudi iz gradske administracije, posebno iz sektora za kulturu bili otvoreni i dobronamerni i koliko su se potrudili da nam pomognu i podrze nas kao jedan novi projekat. Ovo nam daje vetar u ledza, posebnu nadu i veru za dalji rad.
Festival je poceo kao nezavisni projekat, on kao i vecina ostalih filmskih festivala ima pravo i potrebu da dobije podrsku od svoje nadlezne institucije ili Agencije za film Makedonije. Osobito zato sto je zadnjih godina ova institucija bila otvorena za sve festivale, male ili vece, direktno ili ne povezane sa filmskom umetnoscu. To da li ce ova institucija podrzati festival je pitanje za njih. Mi smo formalno – pravno i sustinski obavili nase zadatke.
Kao tim svakako imamo vec razradzene strategije i planove oko finansiranja festivala koji je u znacajno velikom obimu i zahteva materijalno – finansijsku podlogu. Festival svakako nece izvisiti, o to ne moraju da brinu gledoci i svi filmski profesionalci. Posebno me raduje da je festival regionalno pa i sire vec prepoznat I da ima podrsku i nekih stranih institucija, kao sto su regionalne fondove I fondacije.

Camera Lucida: Sta mislite o stanje, nivo-pravac-kvalitet razvoja/evolucije savremene makedonske kinematografije u odnosu na Balkansku, Evropsku, svetsku kinematografiju? Koliko moze KineNova pomoci oko afirmisanja ne samo stranih nego i makedonskih novih rediteljskih imena?

Nebojsa:Malo sam u nezavidnoj situaciji da komentarisem rad mojih kolega ali svakako mogu ukratko izneti moje misljenje. I pored svih onih glomaznih i skupih projekata smatram da se polako izdvaja jedna mlada i progresivna generacija makedonskih reditelja koju treba dati vetar u ledza, sto se i delimicno realizuje preko podrske njihovih debitantskih filmova. Kad se poredimo vec sa ostalima meni je najdraze poredzenje sa Rimunskoj ili Turskoj kinematografiji pa i Bugarskoj u zadnjih godina. To su isto tako kinematografije koji su kao I nasa tako receno, kao sto mi volimo da kazemo “male I siromasne kinematografije” gde su sredstva za snimanje filmova srkomna pa i skromnija od nashih. Ali desio se preokret. Pre par decenija niko nije pricao sa velikim postovanjem za ove kinematografije, ali oni, romanski, bugarski, turski autori su napravili preokret sa radom i zajednickim trudom. Uhvatili su realnosti i radili u sklopu najvecom svrhom umetnosti, da poboljsalju stanje u drushtvu, da ukazu na problem I resenja. I sto je najsladze, to nije kostalo puno. Novac im nije bio spona. Puno su vise radili nego pricali I uspeli. Trebamo raditi i mi u tom pravcu, uhvatiti trenutak, duboko istraziti realnost i izraziti je i kreairati u sklopu nase kulture, tradicije i identitetskog koda. Jer sve ostalo bi bilo samo skakanje u prazno. Kluc je u nama, autorima.

Koliko moze KineNova pomoci oko afirmisanja makedonskih novih rediteljskih imena? Mnogo!
Ubedzen sam! Pa to je i jedna od glavnih ciljeva ovog festivala. Nekoliko su aspekta koje se odnose na domacim autorima. Jedan je obrazovni I odnosi se na tome sto festival nudi program sastavjen od filmova koji se ne mogu videti na drugom mestu, koji su debitantski i referishu direktno na mlade makedonske autore, a koji mogu pridoneti u njihovom obrazovnom nadogradzivanju, kao i preko razmena iskustava i kontakata za njihovim kolegama, kao sto su reditelji debitanti, ciji se filmovi prikazuju i koji ce biti gosti festivala. Drugi aspekat je mogucnost da ti isti autori mogu da ucestvuju sa svojim filmovima u glavni program i tako pretstave i afirmisu svoj film. U ovom cilju josh od prve godine smo osnivali i organizovali radionicu za razvoj kratkih scenarija u ime podrsci mladih, novih filmskih autora, gde je jedan mladi autor koji je student dobio nagradu tehniku za snimanje filma u protivredost od 3000 eura od najvece makedonske postprodukciske kompanije FX3X.

Camera Lucida: Nebojsa recite nam o makedonskoj publici (profesionalna, amaterska, snobovska i ljubiteljska publika), kako je lokalna publika prihvatila novi festival?

Nebojsa: Na velikom iznendzenju odlicno, i bolje nego ocekivano. Bila je publika iz svih starosnih grupa, iz razlicitih struktura. Bilo je dosta ljubitelja umetnickog autorskog filma, ali i veliki broj publike koja prati ostale kulturne dogadjaje i sada je htela da vidi filmove koje nece moci da vidi na nijednom drugom mestu. Bili su i brojni profesionalci iz filmske fele. Onu snobovsku nismo uspeli da kupmo ove godine, ali zasto da ne. Jedan od ciljeva festival je i budzenja publike i ljudi.

Ivanka Apostolova

Dr. Ivanka Apostolova je likovni antropolog/profesorica Istorije umetnosti na FAD/EURM Skoplje; programski vodja festivala Skopje kreativa 2017/2016), Skoplje, Makedonija, 2016/2017