Intervju BERTRAND TAVERNIER
| CL: Baš sam se obradovala kada sam čula da ćete Vi biti gost Kustendorfa, zbog toga što sam to videla kao priliku za razgovor sa nekim ko zna kako se film razvijao i šta se sve na tom polju dešavalo tokom svi ovih godina. Vi ste neko ko je snimio odlične filmove, reći ću remek-dela... Još uvek radite. Još uvek Vam nije dosta svega toga...
BT: Ne, nije mi dosta, ali moram da vam kažem da ja nisam ekspert i mogu da govorim smo na osnovu sopstvenog iskustva. Pre svega, nervira me kada ljudi od mene traže savet kao da sam ja nekakav „sociolog" filma... Ja sam, pre svega, reditelj i osnovno polje mog interesovanja su filmovi. Filmovi koje želim da snimim, filmovi za koje se, uglavnom, borim, filmovi u koje treba da ubedim ljude, kakva je situacija sa 85% filmova koje sam snimio... Kada to kažem mislim na ljude kod kojih je novac... Istina je da znam način na koji su se stvari na filmu menjale, znam neke činjenice, vidim realnost, ali samo iz sopstvene perspektive. I to ne mora da znači da sam ja u pravu... CL: Da, ali iz vaših filmova mi znamo i to da Vi cenite rad svojih predhodnika... BT: Da, i ja se nikada sa njima ne takmičim. Npr. u Kanu, iako su mi tri filma bila selektovana tamo. Ne volim takmičenja, na volim borbe ega... Istina je da poznajem rad svojih prethodnika, istina je i da sam fasciniran radom nekih svojih prethodnika i da me još uvek fasciniraju moje kolege...Sretao sam ljude koji su bili samo i isključivo koncentrisani na svoje filmove i uglavnom su ti isti ljudi gubili inspiraciju. Postajali su nekako ograničeni. Neko, ko nije iz sveta filma, Viktor Igo je rekao da mnogim umetnicima presušuje inspiracija ukoliko izgube sposobnost da se dive. Rekao je da se moramo diviti zbog toga što u činu divljenja postoji neka vrsta blage konfrontacije. Ta predivna rečenica Viktora Igoa je nešto što vas tera da se divite radu svojih kolega... on dodaje i da se divi mnogima i to čini poput deteta... Kaže da se oseća kao malo dete pred delom Šekspira ili Eshila... da se divi poput ludaka ili deteta... CL: A kažu da je za umetnika najvažnije da ostane dete... BT: Da, ja se ponekad, kada počinjem da snimam film, osećam kao osmogodišnjak. Vi kao umetnik morate da imate detinju ingenijalnost, kako biste se bavili određenim temama. CL: A teme kojima se bavite u svom opusu su prilično teške, jer se bavite ozbiljnim životnim problemima... BT: Ali nikada temi svog filma ne pristupam na taj način. Nikada ne kažem: „ Sada ću da se bavim tim i tim problemom." Uglavnom se šokiram kada otkrijem nešto što nisam ranije znao. Nekada je to epizoda u istoriji moje zemlje, nekada je to priča koja se tiče policajaca... Kada sam otkrio na koji način oni rade bio sam zapanjen i želeo sam da pokažem to što sam otkrio. Praktično u svim filmovima koje sam radio, bavio sam se onim što nisam znao pre nego što sam počeo da ih snimam. Želeo sam da učim, da učim i da komuniciram sa ljudima koje ne poznajem. Sa ljudima koji gledaju film u mraku... Da im pokažem šta sam otkrio, šta me je nasmejalo ili šta me je razljutilo, ili šta me je pomerilo... Nikada nisam rekao da ću da snimam film o problemima koje ima policija. Svaki moj film počinje jednim malim, pragmatičnim detaljem, kao što je npr. moje iskustvo kada sam ušao u prostor u kome rade policajci koji se bore protiv narkodilera... Kada sam video taj jadni prostor, sa slomnjenim stolicama i krovom koji prokišnjava, rekao sam da to moram da pokažem... Morao sam to da pokažem i zbog toga što je francuski premijer rekao da je prioritet borba protiv narkodilera, a to su uslovi u kojima ti ljudi rade. Neinformisani i neobrazovani ljudi, kada kažemo diler iz Afrike, neće videti razliku između dilera iz Zaira ili Obale Slonovače. A to je vrlo važno, jer oni ne govore istim jezikom... Njih niko ne uči tome, niko ih o tome ne informiše... Ako su bistri i inteligentni, naučiće, ali ako su ograničeni, rigidni i glupi, postaće očajni policajci. Fašisti. Takvih ima na svakom koraku. CL: Govorite sada o policiji, ali ste se vi bavili i danas vrlo aktuelnim problemom, vrlo teškim i ozbiljnim problemom - terorizmom... BT: Da, da...A želim i da snimim film o ljudima koji istražuju terorističke akcije. Film o tome kako je francuski predsednik, desničar, naneo dosta zla policiji. Mnoge je otpustio, smanjio je broj aktivnih policajaca i zaista je uništio francusku policiju. Nikola Sarkozi. Izabrala ga je opozicija, on se i predstavljao kao opozicionar... Lagao je. Stalno. Čak i kada je govorio o nedevosmislenim činjenicama, o brojkama, lagao je. Suočavao sam se sa vrlo teškim temama; snimio sam i film o ratu na Balkanu, snimio sam film u Luizijani, film o verskoj netrpeljivosti u 16. veku, o tome kako su katolici ubijali protestante i obratno, a sve u božije ime. U ime Boga koji propagira ljubav ubijali su decu, žene, spaljivali ljude... O vremenima u kojima žene nisu imale nikakva prava.... Želeo sam da pokažem borbu mlade žene koja pokušava da opstane u takvim vremenima. Za mene je to bilo vrlo važno, jer sam želeo da pokažem kakav je moj stav. Ono što je važno je to da sam ja sve to otkrivao. Nisam znao dosta toga. Znao sam, npr. da su brakovi bili namešteni, ali nisam znao da ako se tom braku protivi, devojčica od 16 godina , makar bila grofica ili vojvotkinja, može da bude odvedena u zatvor, može da bude bičevana uz blagoslov svoga oca, mučena... Mene je to otkriće uplašilo... CL: Kada neko kaže Bertrand Tavernier, uz to pominjanje ide i odrednica, levičar. Levo orijetisani reditelj. Ja bih ipak rekla reditelj okrenut ljudima... BT: Imao sam dosta problema sa političkim partijama. Sa političarima. levičarima koji su izdali svakoga, desničarima koji su bili korumpirani. Mene je jedino interesovala istina, činjenice. |
Ja sam oduvek... U poslednjem filmu koji sam snimio, komediji - nekoj vrsti satire, bavim se ministrom koji je desničar, ali koji je, na osnovu onoga što govori u UN (da ne treba da podržavamo američke akcije u Iraku) mnogo progresivniji od svega što u tom trenutku poručuje Socijalistička partija. Posle te epizode, on je bio prilično loš premijer, ali je i kao takav održao jedan od najboljih govora u istoriji Francuske u poslednjih 40 godina. Danas smo svesni da je sve što je rekao i za šta se zalagao, istina, zbog toga što je pokazao. A ja sam to i u filmu prikazao... Da je lud, jeretik, da viče... Ali ne menja svoje mišljenje. Nije bilo oružja za masovno uništenje. Amerikanci lažu. Lažu. I žele da se svi mi sa njima borimo i to je ogromna greška. Taj čovek je bio u pravu. Ja, dakle, podržavam nekoga ko nije... Heroj te odluke je bio neko sa desnice. On je nekada bio opoziciji, sa komunistima, sa katolicima... Zato što se borio protiv Nemaca. Ja sam svestan toga da su moji filmovi progresivni zbog toga što brane vrednosti koje su važne: obrazovanje, ljudska prava, neke vrednosti, bore se protiv netolerancije... To ne znači da je neko levičar ili nije desničar, već to dokazuje da se bavim ljudima...
CL: Još nešto je vrlo bitno i za vas i za vaše filmove, to je muzika... BT: Da, obožavam muziku. U svakom filmu koji režiram radim sa kompozitorom od samog početka, od momenta početka rada na scenariju. Reditelji obično svoje grubo motirane filmove prikažu kompozitorima... Za mene je kompozitor neko ko čita scenario, gleda ono što je tokom dana snimljeno, ponekad dođe i na snimanje... Čini mi se da sam u svim svojim filmovima imao odlične partiture: i sa Filipom Sabom, i sa Antoanom Duanerom... Obožavam muziku u filmovima. To baš i nije praksa danas. Vidim da je bar 80 procenata filmova uništeno teškom, pleonastičnom muzikom, koja često liči na muziku koja se pušta u salonima za masažu. Relaksirajuća muzika, koju puštaju u prostorima gde vas masiraju, ono što bi vam pustili dok vam masiraju stopala, koriste u filmu. Juče sam gledao priču koju je u filmu o religijama režirao Emir Kusturica. Smatram da je u toj priči upotreba muzike odlična. Nisam pitao, ali me zanima ko je autor te muzike... CL: Ja ću da vam kažem, sin Emira Kusturice, Stribor... BT: Sin, odlično, to je bilo odlično. Ima vrlo malo muzike, ali je ona neverovatno efektna. To je jedan od dobrih primera upotrebe muzike. Malo je filmova za koje to mogu da kažem. Npr. poslednji film Dejvida Finčera NESTALA, upropašćen je pogrešnom, teškom muzikom, dok je npr. upotreba muzike u filmu FOXCATCHER govori o tome da reditelj ima ukusa...
CL: U filmu INTERSTELAR, za mene ... BT: Mislite, ima previše muzike? A da, tu je muzika tako teška, prosto imate potrebu da je utišate, zar ne? Prosto vapite za malo tišine. Divim se francuskim kompozitorima iz 30-ih godina. Za mene ja jedan od najboljih filmskih kompozitora, na svetu, Moris Žober. A kompozicije koje je napisao za Vigoovu „L'Atalantu" ili filmove Marsela Karnea, Divivijea su toliko dobre, ne samo zbog toga što se odlično uklapaju u filmove, već i zbog toga što ne prenaglašavaju emociju koja postoji u filmu. Nekada ta muzika prosto postaje umetnost te emocije. Molim vas da pokušate da pronađete bilo koju kompoziciju koja bi ilustrovala ono što govorim, pokušajte da pronađete muziku Morisa Žobera, nešto iz filma LUKA SENKI ili PRASKOZORJE, ili valcer iz filma PLESNA KARTA koji je toliko lep. Ponekad se pitam zbog čega nema progresa. Neki reditelji iz 30-ih godina su znali kako se koristi muzika, a danas nemamo poverenja. Svedoci smo da mnoge američke, pa i francuske filmove uništavaju vrlo loše i trapave partiture, muzika u svakom kadru... CL: I postaviću vam još jedno pitanje. Šta mislite o ovom festivalu? Čula sam malopre da vam se dopada ovo mesto i sve što se ovde dešava... BT: Dopada mi se ovo mesto, uprkos tolikom broju stepenika, jer ako ste nedavno imali operaciju kuka, malo vam nezgodno... Sviđa mi se atmosfera, toplina, svi ti ljudi, zabavno je, uzbudljivo je... Kažem, ima dosta topline i mnogo bistrog mladog sveta koji dolazi ovamo da gleda filmove. Želeo sam jutros da pogledam ponovo MARIJINE LJUBAVNIKE i video da je dosta ljudi došlo i na razgovor koji je upriličen posle filma... Ja sam došao samo da bih video bar 60 minuta tog filma...Gledaću ponovo i POTOMKE danas u 16 sati... Volim filmove Alfonsa Kuarona, to je reditelj koga zaista poštujem... CL: Naročito posle GRAVITACIJE koja je rađena kao neki stari film, npr. kao neki film Andreja Tarkovskog... BT: GRAVITACIJA je odličan film, sasvim suprotan od INTERSTELARA o kome smo pričali, zar ne? CL: Da, da, hvala vam... Nevena Matović |
